ČEKAJ ME I JA ĆU SIGURNO DOĆI!

Konstantin Simonov slavni sovjetski pesnik, dobitnik Lenjinove nagrade, Staljinove nagrade za književnost, ordena Belog lava i na sve to proglašen je herojem Sovjetskog Saveza. Ipak, širom sveta ostaće najupamćeniji po svojim stihovima: “Čekaj me i ja ću sigurno doći”. A pesnikov motiv da napiše pesmu bio je veoma ličan i kao u nekom holivudskom filmu nadasve tragičan.

Ljubav, rat i sunovrat

U životu Konstantina Simonova postojala je samo jedna žena, slavna sovjetska glumica Valentina Serova u koju je bio očajnički zaljubljen. Međutim ono što je stajalo na put budućem slavnom pesniku jeste jedna manje prijatna činjenica da je Valentina već bila udata i to za generala Anatolija Serova. Ali, tad više sile uzimaju stvari u svoje ruke. Dok je testirao avion 1939.godine general Anatolij Serov doživeo je nesreću sa smrtnim ishodom zbog otkazivanja motora na letilici. Valentina je bila skrhana i da bi savladala tugu počela se upuštati u mnogobrojne ljubavne afere. Sve do ratne 1940. godine, ona je išla iz kreveta u krevet dok nije upoznala Konstantina Simonova. I,taman, kada je njihova ljubav počela cvetati, pesnik je mobilisan. Postao je ratni dopisnik sa fronta. Ovo iskustvo će ga obeležiti za ceo život jer će svedočiti nekim od najkrvavijih bitaka u istoriji čovečanstva. I, upravo u jednom od tih rovova 1941. godine, ubeđen da neće dočekati sutra, Konstantin Simonov je napisao svoju najlepšu ljubavnu pesmu “Čekaj me”. U mislima mu je bila samo Valentina Serova. Stihovi su proveli u džepu Konstantinove uniforme pune četiri godine. Simonov se živ i zdrav vratio kući 1944.godine pravo u zagrljaj svoje voljene. Ubrzo su se venčali. Do kraja rata bio je postavljen na poziciju zamenika generalnog sekretara Unije sovjetskih pisaca.

Ipak, brak nije preživeo lavinu tračeva. Konstantin Simonov ostavio je suprugu 1957. godine, ali se zvanično nije razveo. Od tog trenutka njen život je krenuo stranputicom. Karijera joj je potpuno zamrla, niko je više nije zvao da glumi u filmovima, flaša votke bila joj je jedina uteha, Valentina Serova postala je alkoholičarka. Jedna od najlepših žena Sovjetskog Saveza umrla je u siromaštvu 1975.godine u Moskvi u 58. godini života, ostavljena od svih i zaboravljena.

Čekaj me

Čekaj me, i ja ću sigurno doći

samo me čekaj dugo.

Čekaj me i kada žute kiše

noći ispune tugom.

Čekaj i kada vrućine zapeku,

i kada mećava briše,

čekaj i kada druge niko

ne bude čekao više.

Čekaj i kada pisma prestanu

stizati izdaleka,

čekaj i kada čekanje dojadi

svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.

Konstantin Simonov


Tekst:Karlo Astrahan

Foto:Privatna arhiva